mene je oduvek subotnje vece u Niskom hotelu "Park" (rezervisano za one najvece svadbe od 500 gostiju dok se nije otvorilo jos par takvih grandioznih mesta) i prolazak ispred istog, kako je preko puta doticnog hotela i svadba-sale prelep park na keju,
asociralo na nekakvu trens zurku
ta brzina
kolca, synth koji probija usi i ljudi cije se djipajuce siluete vide kroz prozore oduvek je za mene sve skupa predtsavljalo svojevrsni vid trensa! bili smo tinejdzeri trenseri, drug i ja, u to vreme i cesto pili pivo u tom parku, ne znam koliko puta se desilo da ne skontamo o cemu se radi (zaboravimo na svadba-vece) i nacujemo muziku uz poklic: "ej, ima trensa negde okolo gde??"
ovo prvo me uopste ne cudi, valjda je to njima egzotika kao meni Welcome To Lebanon, Moma Robinja i Ofra Haza recimo.. ne razumem jezik, zvuci orijentalno, ima ritam.. kapiram kako se ljudi loze na ovo.
ali Sebastian Leger ... to ne kapiram nikako
